Vitamin B9 (Folna kiselina)

Vitamin B9, koji je poznatiji kao Folna kiselina, je rastvorljiv u vodi i član je porodice B vitamina. Ovaj vitamin se lako uništava tokom procesa kuvanja pa ga treba uzimati iz namirnica koje nisu termički obrađene. Takođe, kao i ostali vitamini koji su rastvorljivi u vodi, telo ga ne može skladištiti pa se mora konstantno unositi. Budući da se razgrađuje tokom pripreme hrane mora se obezbediti konstantan unos Folne kiseline.

Poput i ostalih vitamina B grupe, i vitamin B9 igra važnu ulogu u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata i pretvaranju energije koja je neophodna organizmu. Folna kiselina pomaže organizmu i na mnogo drugih načina.

Vitamin B9 je neophodan u procesu formiranja DNK i ostalih nukleinskih kiselina. Kako se DNK i druge nukleinske kiseline formiraju zajedno sa novim ćelijama. Ovaj vitamin igra glavnu ulogu u sposobnosti tela u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, a i takođe ima i glavnu ulogu u borbi protiv amino kiseline homocistein. Folna kiselina pomaže u proizvodnji hema, pigmenta koji je deo crvenih krvih zrnaca i koji je odgovoran za transport gvožđa kroz organizam.

Folna kiselina takođe igra glavnu ulogu obnavljanju oštećenog tkiva. Ona obavlja važnu ulogu u proizvodnji serotonina, neurotransmitera koji je odgovoran za regulisanje sna, raspoloženja i apetita. Takođe je poznat i po tome da može pomoći u borbi protiv raka grlića materice.

Sve žene koje planiraju trudnoču neophodno je da unose dovoljne količine folne kiseline. Njeno prisustvo će pomoću u pravilnom razvoju fetusa i njagovaoj zaštiti. Četri do šest nedelja nakon začeća, nervna cev počinje da se formira u fetus. Ova cev se pretvara u kičmenu moždinu, lobanju i mozak. Zatvaranje nervne cevi nedozvoljava da iscuri plodova voda i to je završni proces u formiranju cevi. Folna kiselina osigurava pravilno zatvaranje. Ako ne dođe do pravilnog zatavaranja to može izazvati posledice za fetus.

Izvori folne kiseline

Lisnato zeleno povrće, kao što su spanac i špargla, je veoma dobar izvor folne kiseline. Organi životinja kao što su jutra i bubrezi takođe sadrže dovoljne količine vitamina B9. Orašasto voće, grašak i mahunarke, školjke, živina, svinjetina, cela zrna žitarica, citrusno voće, voćni sokovi i kvasac su takođe dobri izvori ovog vitamina.

I ako prekomerno unošenje folne kiseline ne predstavlja opasnost, treba voditi računa o količinama koje se unose u naš organizam. Ženama se preporučuje dnevni unos od 300 mikrograma, dok se za muškarce preporučuje doza od 330 mikrograma dnevno. Trudnicama, pogotovu u ranim fazama trudnoće, i ženama koje zele ostati u drugom stanju preporučuje se unos od 400-600 mikrograma folne kiseline na dan.

Simptomi nedostatka vitamina B9

Neadekvatan unos folne kiseline je najverovatnije najčešći nedostatak vitamina. U najrizičnije grupe spadaju starije osobe, trudnice, žene koje koriste kontraceptivne pilule, osobe koje konzumiraju prekomerne količine alkohola.

Depresija, apatija, lak zamor, vrtoglavica i anemija mogu biti prouzrokovani nedostatkom vitamina B9. Problemi sa pamćenjem i oštećenje mozga i nervnog sistema mogu takođe biti prouzrokovane nedostakom ovog vitamina.