Magnezijum

Magnezijum je jedan od minerala koji je klasifikovan u grupu makroelemenata. I ako nije istaknut kao što su drugi makroelementi, magnezijum učestvuje u oko 300 biohemijskih procesa koji se odvijaju u telu.

Odprilike jedna polovina zaliha magnezijuma nalazi se u kostima. Ćelije koje čine organe i druga tkiva održavaju balans, osim male količine koja se nalazi u krvi. Kao i kalcijum i fosfor, magnezijum je potreban za pravilan razvoj i očuvanje skeletnog sitema. Naime, magnezijum je neohodan da bi telo bilo sposobno da apsorbuje kalcijum i on pomaže u regulisanju nivo kalcijuma.

Kada je srce u pitanju, magnezijum je takođe važan. On pomaže u regulisanju srčanog ritma i smanjuje rizik od razvoja aritmije. Magnezijum takođe pomaže u snižavanu krvnog pritiska, i time smanjuje rizik od razvoja srčanih oboljenja. Istraživanja pokazuju da magnezijum ima sposobnost da snižava nivo holesterola.

Magnezijum igra vežnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata i veruje se uključen u proces stvaranja insulina i na način na koji se on ponaša. Uloga magnezijuma kod dijabetesa se još uvek proučava i veruje se da postoji veza između dijabetesa i nedostatka magnezijuma.

Magnezijum pomaže da se pH vrednost održi na odgovarajućem nivou kontrolišući količinu kiselina u krvi.

Magnezijum pomaže da se mišići opuste i takođe pomaže da se um reklaksira. Napetost mišića, razdražljivost, čak i glavobolje i migrena mogu se kontrolisati kad je telo snabdeveno sa odgovarajućom količinom magnezijuma.

Bez magnezijuma,  telo neće biti sposobno da proizvede serotonin, neurotransmiter. Ako tražite prirodan način da bi ste kontrolisali hiperaktivnost, post traumatske stresove i poremećaje ili anaksioznost, imaćete koristi ako obezbedite vaše telu dovoljne količine ovog višenamenskog minerala.

Za odrasle muškarce preporučuje se 350 mg magnezijuma na dan. Žene bi trebalo da unesu 280 mg na dan. Trudnice bi trebalo da unos magnezijuma povećaju na 300 mg dnevno.

Izvori magnezijuma

Tamno zeleno povrće ko što je spanać,  kelj, brokoli i avokado su veoma dobri izvori magnezijuma. Žitarice celog zrna, mahunarke, crni pasulj, smeđi pirinač, sočivo, badem,  kikiriki buter, banane, pšenične mekinje i pahuljuce, suve smokve, rakovi i sardine su takođe dobri izvori magnezijuma. Određena količina magnezijuma nalazi se i u vodi za piće. po definiciji tvrda voda sadrži veće količine magnezijuma. Ako u područiju gde živite imate tvrdu vodu, iskoristite prednosti toga.

Nedostatk magnezijuma

Prvi signali nedostatka magnezijuma uklučuju mučninu, povraćanje, gubitak apetita, umor i osećaj slabosti. Kod osoba kod kojih je nedostatak prisutan u većoj meri može se pojaviti aritmija srca, srčani spazmi, promene u ličnosti, ukočenost i grčevi mišića. Može se razviti i nedostatak kalcijuma i fosfora u krvi.

Kao što smo već pomenuli nedostatak magnezijuma može prouzrokovati bolesti srca, dijabetes i osteoporozu.